О књизи: 2011 / Скоро цео свој живот, почев од шеснаесте године, лопов у закону Самсон је провео иза бодљикаве жице. Пошто је био у затвору због ситне крађе, никада није успео да раскине са „зоном“. Штавише, васпитан на лоповској романси 60-их, глупо је следио кривичне законе, полако али сигурно се пењао на хијерархијској лествици криминалног света. Врхунац његове „каријере“ била је његова иницијација у „лопова у закону“, међутим, након много година, одједном је почео да схвата да идеје лопова никако нису идол вредан обожавања. А онда је узео перо, покушавајући детаљно и искрено да исприча свој безвредни живот и објасни свом сину зашто се тако апсурдно решио своје судбине. Покајао се, одрекао лоповских концепата и морала, надајући се да ће последње године живота провести са породицом. Али једина жена у његовом животу, мајка његовог детета, умрла је не чекајући миран породични живот. Самсон се надао да ће барем заштитити свог сина од страшних грешака које је сам направио, али Јарослав је умро на операционом столу, смртно рањен у рату банди. Сам, празне душе и сломљеног срца, Самсон је умро у затворској ћелији. Његова последња мисао је била: „Стварно не желим да умрем овде, на кревету...“ Од њега је остао само овај дневник…